Bio jučer na nogometu sa HCL ekipom, nas 11 rulalo svemireove. Doduše igrao sam nogomet nakon 6 godina ziher, čak sam i puno konde imao i iznenadio i njih malo i sebe. Nije lako sa 115 kg počet se ludirat. Jako ugodno druženje 2 sata na umjetnoj travi uz reflektore. Mislim da će mi to sada postat nekakva praksa, zaboravio sam kako rula igrat nogomet.
Meni je žao što sam prokleti antitalent za nogomet. Zapravo ne samo za nogomet, nego bilo što sa loptom, odn i rukomet i košarku i odbojku... No za ove ostale mi nije žao jer su mi ionako glupi/doasadni/ne sviđaju mi se kako god okreneš sportovi, dok nogomet volim. I tako sam ga recimo igrao u prvom srednje, gdje sam još donekle nečem služio (ako ništa, ili su me stavili na gol jer sma imao visinu), ili sam trčao za lopptom jer sam bio jako brz, pa dodavao onima koji znaju igrat
Ali ono, tada još nekako, no u toj dobi i kasnije su već svi tako odmakli da nisam imao što tražit ni kao potrčko i prestao. Probao opet ovo ljeto nakon znači jedno 9 godina neigranja, sa kumom i njegovim burazom (ok ne baš nogomet, minus pet, viktorije i sl), mali ima 16 godina. Kum isto nije igrao jako dugo, ali je bolji, a mali me je razvalio. Shvatio sam da ništa od mene i nogometa iako bih jako htio igrat. Tj, mogao bih se možda i spraksirat, ali trebalo bi mi 5 puta više truda i vremena da budem ono, jedva prihvatljiv za neku ekipu nego što mi treba u nekom drugom sportu (izuzev gore navedenih) da budem više nego solidan, tako da...
