The Godfather - konačno.
Zapravo ajd da komentiram i
Odiseju u svemiru, gotovo 13 godina prije danas
Nju sam više puta počeo tokom godina gledati kad bi bila na TV-u ali uvijek je bila jako kasno kad mi se spavalo plus spori pacing filma - nikad nisam došao dalje od onog trena kad postaje zanimljivo - prvi kadrovi na Discoveryu.
Ukratko - ne znam što bih rekao za ovaj kultni film - početak sa majmunima mi je super, misija na mjesec isto, treći dio najbolji i fenomenalan u globalu, OSIM jedne stvari koja me strašno smeta, a to je da je cijeliom filmu posvećeno toliko pažnje i pazilo se na svaki detalj tipa ovo je jedini film koji pamtim da sam gledao da nema zvuka u svemiru. I praktički svaki fizički zakon je na ovaj ili onaj način objašnjen u filmu, najčešće kroz diskretne kadrove - i onda naprave ono
da se Bowman bez kacige, samo zadržavajući zrak, izbaci iz poda... Pa daj me nemoj
Jako sam osjetljiv na takve stvari, mislim, ako je film čista fantazija, onda je takvo nešto oprostivo, tipa u Star Warsu me to ne bi smetalo, ali u ovakvom djelu koje teži realnom prikazu i pazi na takve sitnice kakve još nisam vidio u nijendom od filmova koji su izašli i 30 godina nakon ovog... Ubija mi skroz dojam.
Te je tu onda i onaj zadnji dio za koji sam eto možda preglup da shvatim, ali meni je katastrofa. Shvaćam u globalu ideju, ali 5 ili 10 ili koliko minuta samo onih svejtala i napornih zvukova nisu nešto što ću samo tako progutati. Ono poslije toga nije možda loše nego samo ja ne shvaćam ali na kraju ne mogu složiti neki sud o filmu.
The Godfather pak s druge strane nisam nikad mislim ni počeo gledati no film je stvarno genijalan i nema mu se baš ništa za prigovoriti. Sada vidim (iako se to dalo zaključiti i iz mnogih referenci u seriji), što je bio uzor Sopranosima
Slijede preostala dva u narednim danima, nadam se do 31.12.
