Perem danas auto. Što je lijepo. Volim prat auto. Pas me gleda, draga peče kolač. U ovoj usranoj ekonomskoj situaciji treba posisati te neke pozitivne aspekte koliko se da. Znate i sami uostalom.
Operem zadnji dio auta, dođem do prednjeg.
Znate onaj komadić plastike ispod fara ispod kojeg je pumpica za prat farove.
E, neki od mojih susjeda mi je to izbio.
Sad je rupa i vidi se ta pumpica.
To je ružno.
Nije im prvi put.
I to je isto ružno.
- Susjedi -
Moji susjedi su govna.
Sumnjam da moji susjedi znaju da ja o njima mislim da su govna.
Naime, jednome sam rekao "mislim da ste vi svi govna".
Što će reć da sam se odao.
I da bih bio nikakav tajni agent i očajan špijun.
Nebi im ja rekao da su govna da mi nisu probali otrovat psa.
Rekao sam im tad i da ću ih poklat ko zečeve.
Al to sam im lagao.
Naime, ja nikad u životu ne bi zaklao zeca. Nisam taj tip.
Al susjede bi.
Ne mogu reć - rado, stvarno ne bi uživao u tome, čak priznajem da bi mi to bilo jako mrsko,
em sam osjetljiv na krv, em me potresaju ti prizori nasilja, al jebiga, otruj mi psa i ja te zakoljem. Ja mislim da je to skroz fer.
da se vratim na ono što me iživciralo totalno totalno
dakle, neki susjed u noći došao, i odvalio mi komad plastike s auta
ajde, maleno je to, možda 6x3cm al svejedno, ono, nije red
a i zajebancija je di ću sad to nabavit
pa sam danas bio nadrkan
kraj priče
