ako smijem, ja bih se ukljucio u ovaj poticajni razgovor
@ versus, pa tako i ostatak ekipe koji se nade u toj situaciji..
nemojte si dozvoliti da vam ljudi/trenutna situacija/okolnosti uniste volju za zivotom. kolko god da je tesko progrizite to, recite sami sebi da ste jaci od toga. smrt definitivno nije izlaz. samo se zapitajte di bi bili vasi ocevi, majke, braca, sestre, djevojke, decki, prijatelji, bez vas. pa makar i bila jedna jedina osoba na tom crnom svijetu kojoj je stalo do vas, zapitajte se da li bi si mogli oprostiti da njima priustite tako nesto.
ne pricam bezveze. mnogi od vas vjerovatno neznaju, zapravo sigurno ne znate, tek nekolicina ljudi na ovom forumu o cem pricam..
ja sam na ovom forumu vjerovatno jedini clan koji je dosta dugo uz forum ( ako ne likom i dijelom, onda duhom), par godina sigurno, a imam ni 500 postova. pasivno aktivan, moze se reci.
jedan od glavnih razloga je zato kaj sam u jednom tom periodu svog zivota, prije par godina izgubio mamu na taj nacin. na taj jebeno gnjusan i odvratno sebican nacin. nikad nismo saznali razlog, nikad vjerovatno ni necemo. mozda ni ona sama nije znala razlog, nezna se. samo znam da nikad necu zaboraviti taj prokleti dan kad sam dosao doma i cuo sto se dogodilo. nemogu vam opisati taj bijes, nalet adrenalina, dernjavu, plac.. moj stariji brat, krsni kum i tetak su me jedva zadrzavali da ne uletim u kucu i da ne napravim ni sam neznam sta.
uglavnom da skratim pricu, to sto je napravila svima mojima je promijenila zivote za 180 stupnjeva. ja sam ispisao fakultet i morao sam nac posao jer su stisle financije, prekinuo sam sa curom s kojom sam bio 5 godina u vezi i koja bi mi danas bila zena da se to nije dogodilo, jer sam ja postajao sve depresivniji a nisam htio nju uvuc u to svoje stanje uma. moja necakinja koja svoju baku vida samo na slikama. da ne govorim o svom ocu kom je ona doslovce umrla na rukama,ili njezinim 3 sestrama koje su nas drzale sve skupa kroz to vrijeme ili njezinoj majci koja ju je morala pokopati skupa sa 1000 ljudi koji su popratili pokop.
ta gorcina i danas ostaje, i cisto sumnjam da ce ikad u potpunosti nestati. neznam da li vise mrzim nju zato sto je to napravila, ili sebe zato sto ne mogu naci snage da joj oprostim. samo znam da i nakon tih najcrnijij dana sunce nikad nije izaslo u potpunosti na vidjelo, ali jebemu mater ja cu ga izvuc kad tad. tako morate i vi. ako bas mislite da vam nema izlaza, potrazite pomoc. nije sramota traziti pomoc, pogotovo danas gdje stres i depresija vrebaju u svakom kutku.
Bobby McFerrin - Don't Worry Be Happy - YouTube
