Ovu scenu svi morate pročitat.
Ja izgledam kao metalac. Znači duga kosa, kožna jakna, kužite stil oblačenja. Krupan sam, bucmast (Slavonac sam, eto. :) ). Možda izgledam opasno, a možda ne, nije mi to ni cilj. Briga me. I naravno puštam bradicu. :)
Izađem danas s možda budućom curom.
I uđemo u tramvaj, pričamo.
Na sljedećoj stanici uđe pijanac. S bocom piva u ruci. Pogleda u mene i smije se.
Cura ušuti, ja nastavim priču. Međutim, on nekoj baki govori da se nesmije njoj. I odjednom....
Pijanac:"E metalac, imaš kosu 'ko ova baba. HAHAHAHAHAHAHAHA."
Ja se samo malo nasmijem, i stanem na 1 sekundu da razmislim. To je ono, neki kurac, da se u jednoj sekundi zamisliš što će biti.
Bilo mi žao da curu uvedem u probleme, ali opet, ne dopuštam da me netko koga neznam zajebava. Ja krenem, malo da mu pokažem što mislim, udarim ga, možda razbijem bocu u glavu, tko zna.
Odjednom cura me zaustavi, i kaže, ajde u drugi dio tramvaja.
Na taj sam dio jako zahvalan, jer tko zna. Možda bih bio mrtav, završio u zatvoru. Tko zna.
Naravno ona se uplaši, a ja u adrenalinu. Jebiga, smirim je malo (nije sad plakala, više ono jako začuđeno.)
Ali koji je kufer s ovim gradom? Zašto svima nešto smeta. Što te briga što imam dugu kosu, kožnjak, slušam metal?
Neznam, samo mogu reći, inače nisam takav, ali da me nije zaustavila....
Izlazak je bio dobar, ne dosađujem više na forumima. :)
